|
dragan152
nebitno
Član broj: 308181
Poruke: 256
|
Zdravo svima,
mene dosta pitaju dal poznajem neku da im pomognem da nađu neku koja hoće da se uda i sredi im papire. Da spomenem da ovde sam skorije ne znam nijednu koja bi to htela. (a i da ne znam nikog od naših da vas utešim). Mislim da generalno gledano srpkinje i nisu neke pouzdane žene, barem što se toga tiče, posle svaka je slučaj za sebe. To trebate sami da dođete u Švajcarskoj i da sami pojurite.
Ja sam ovde došo sa italijanskim pasošem koji mi trenutno (ne) treba jer nekoristim ga. Kao prvo jer hoću da naučim dobro jezik pre nego što počnem da radim. Drugo je naravno da neželim da se prijavim ovamo zbog pogodnosti koje imam još u Italiji (primer, zdravstveno osiguranje koje bi morao ovde da plaćam).
Utisci za prvo vreme...
Sve je ostalo ko što pričaju drugi pa da ne smaram, kako je ovamo lepo i skoro pa savršeno.
Meni smeta, jer sam naviko u Italiji da mogu autom bilo gde da se pomeram kolima. Ovde to nije sučaj. Parkinga je veoma malo, plaća se svuda, pa se ljudi mahom koriste gradskim prevozom: busem i vozom. Mada kad pogledamo i bolje tako.
Ovde dosta, ili skoro svi, znaju engleski, dok u Italiji većina nezna, pa ni mladi.
Ima još interesatnih stvari: veš mašina jedna za celu zgradu, kirija se plaća lordo (kirija pluš troškovi ili kako oni to kažu neben kostan) a ne neto, relativno jeftino gorivo, vinjeta koja košta samo (za sad) 40 franaka, i još dosta toga...
Ono što mi se sviđa (baram prvi utisak) je da ovde ne postoji nikakav problem. Da bolje obnjasnim: svaki je slučaj za sebe, i gleda se da generalno se nađe najidealnije rešenje, što i možda čini ovu zemlju kakva zapravo jeste.
Jezik...
To mi je glavni cilj za sada, volim da ga naučim perfektno, a ne da ga pričam tarzanski. Nije dovoljno da se sporazumeš šta ti treba, barem ne na radno mesto.
Sve u svemu, volim ovu zemlju, i cilj mi je da ostanem, pa možda i da stvorim familiju.
Drugima preporučujem da se trude da dođu ovamo.
Ali kako sam stvorio utisak dok sam bio na odmor sad u avgust u Srbiji je da većina ljudi ima pogrešan "mindset", pa zato im i stvari idu teže.
Utisak u Šrbiji je: svi čekaju da im neko pomogne, i "spasi" ih odakle su, zato čovek koji dođe sa strane ih vidi da su veoma lenji jer stalno su na nekom čekaju, a kad ta pomoć nigde i nikad ne stigne izgleda da su svi pod nekom teškom depresijom.
Naučio sam da od nikog ništa ne očekujem, pa ni od najbližih.
Posle nevolim da me ljudi svate loše. Ali ko god me gleda loše ili drugačije, nemora da mi veruje, svako je slučaj za sebe.
Smo iznosim svoje mišljenje.
Ako ima neko pitanje, i da nije mnogo privatno, slobodno.
ps.
moli se član foruma elmagico da me preskoči i ne komentariše, kako smo se možda i dogovorili na PP
|
Re: Emigracija u Svajcarsku
Re: Emigracija u Svajcarsku